Mario Đurovski za BUTASPORT.RS: Otvoreno sam rekao Piksiju da sam imao ponudu Partizana i Panatinaikosa!

34-godišnji Mario Đurovski, sin legendarnog Milka Đurovskog u opširnom intervju za BUTASPORT.RS govorio je o svojoj igračkoj karijeri. Foto: mtutd.tv

Mario Đurovski prekinuo igračku karijeru zbog povrede u 33. godini i postao trener Muangtong junajteda. On je kao igrač prošao omladinsku školu Crvene zvezde, ali nikada nije debitovao za prvi tim.

“Naravno da ostaje žal i za Zvezdom i za Partizanom pošto sam imao obe opcije. To je bio period kada sam igrao za Bežaniju, gde smo imali sjajan tim, na kraju su Lazetić, golman Božović i Rukavina otišli u Partizan, a ja koji sam bio na obe strane, ostao sam u Bežaniji gde nisam nigde prešao. Duga je ta priča, svašta se dešavalo, činjenica je da sam dobio ugovor od Dragana Stojkovića Piksija, ali eto u tom momentu nisam potpisao, tražio sam neko vreme i to je cela istina. Nikada nisam odbio Crvenu zvezdu, to nije istina, to mi znamo najbolje i Piksi, Dika Stojanović, moj brat Marko i ja, sećam se kao juče da je bilo, sedeli smo u Đorđo restoranu… Verujem da se u životu stvari dešavaju sa razlogom, ali eto propuštena je ta prilika, ostaje žal, ali nadam se da će možda sutra moj sin Karlo ili bratov sin Maksim zaigrati ili u Zvezdi ili Partizanu, da se nastavi ta tradicija Đurovski., rekao je Mario Đurovski na početku razgovora za BUTASPORT.RS. 

Đurovski se tokom razgovora još jednom vratio na 2006. godinu kada je dobio poziv Crvene zvezde i Dragana Stojkovića Piksija.

“Đorđo čuveni restoran, brat Marko, Dika Stojanović, Piksi i ja sedimo, i dobijam ponudu na belom papiru, prave se cifre novac nikad nije bio u priči, tražio sam samo pošto sam imao i Partizan i to sam otvoreno rekao Draganu Stojkoviću Piksiju i Panatinaikos gde je bio Rajko Janjanin sa opcijom pozajmice, ali oni nisu hteli da sačekaju, ja sam tražio par dana jer mi je glava bila u haosu, bukvalno smo familijarno lomili, kada kažem familijarno mislim brat, majka i ja, pošto je Milko u Sloveniji i razvedeni su moji, tu se lomilo, ja sam odlučio tu noć pošto mi se tražilo do 12 sati da se izjasnim ja sam rekao ostajem pri odluci da sačekaju ako mogu još par dana, međutim oni nisu hteli, i par dana posle su doveli drugog igrača i ta priča je bila završena, ja sam očekivao da će biti PAO ili Partizan, međutim ništa se nije desilo, ostao sam u Bežaniji i to je jedina prava istina, ali nikoga nisam odbio!”, pojasnio je Mario.

Foto: mtutd.tv

Možda najveći trag u srpskom fudbalu Đurovski je ostavio u periodu kada je nosio dres novosadske Vojvodine (2007-2010). Za crveno-bele upisao je 58 utakmica i postigao 8 golova.

“Mnogo lep period u Voši, nikada neću zaboraviti čuvenog Ratka Butorovića koji je za mene ostavio veliki trag, koji više nije sa nama i Rabrenović, to su dve osobe koje ne mogu da zaboravim…Ta generacija sa Tadićem, Mrđom to je bilo fenomenalno, šta reći…Bilo je tu još dosta dobrih igrača, da ne izdvajam, to su dva najveća imena iz tog vremena. Tri i po godine u Vojvodini, usponi i padovi, cela karijera je takva, ali definitivno nikad se ne zna, Voša je moj klub, možda se jednog dana vratim tamo.”, prisetio se Đurovski dana na “Karađorđu”.

Đurovski se potom osvrnuo na generaciju Novosađana u kojoj su bili: Tadić, Kačar, Mrđa, Medojević…

“To je ta generacija sa kojom sam ja igrao, mali Meda se tek kasnije pojavio, Kačar na početku ona nerealna sezona kada je od zadnjeg veznog postao polušpic i dao ne znam koliko golova za šest meseci, mislim da je mogao mnogo više u karijeri, onako bio je čudan karakter, mislim da smo bili šest meseci zajedno u Voši i da je posle otišao u Hertu. Što se tiče Tadića, gledati ga kako raste, kako napreduje kao igrač, neviđeni talenat, on je tada imao možda 18-19 godina makismum, jako zanimljiv period, napravili smo posle strašan tandem Mrđa, on i ja. Neverovatna je priča, uvek sam ga terao da gura loptu u prostor, uvek sam mu govorio, Dućo, Dućo u prostor, a on ma ne samo u noge, i na kraju kada pogledamo danas njegovu igru igra slično i igra na najvećem mogućem nivou, ipak je on bio u pravu, a ne ja, šalim se. Meda se izgubio isto, bio je jako talentovan, nikad neću zaboraviti utakmicu sa Zvezdom, mislim da je debitovao, izgubili smo (1:0) u Novom Sadu, bio je igrač utakmice, to je momenat koji je preokrenuo njegovu karijeru, mislim da je i on mogao mnogo više, ali to su eto priče iz tog perioda, bilo je tu raznih zanimljivosti, ali sada ne bih mogao da izdvojim nešto specijalno.”, nastavio je Mario. 

Foto: mtutd.tv

Trenerski posao započeo je na Tajlandu u klubu gde je ostavio najveći igrački učinak 121 utakmica i 59 golova. Radi se o Muangtong junajtedu. Đurovski nema nameru da se vraća u srpski fudbal u skorijoj budućnosti. 

“Iz ovog ugla nikad ne reci nikad… Nisam planirao da prekinem igračku karijeru, ali zbog teške povrede kuka, morao sam realtivno mlad, 33 godine. Postao sam najmlađi trener u istoriji Tajlanda, to me nekako gura da pored ove B licence koje imam da učim i napredujem i budem ovde. E sad Srbija, iz ove perspektive stvarno se ne vidim tamo, pre svega jer slabije pratim iskreno zbog vremenske razlike koja je 5-6 časova, naravno da gledam derbije i pratim Vošu, kao i Žarka Lazetića u Metalcu i Jocu Damjanovića u Voždovcu, tako da tu su uvek neki prijatelji, bivši saigrači i to se prati. Ali ne vidim stvarno u narednih ne znam koliko godina u srpskom fudbalu.”

Đurovski se osvrnuo potom na svoju prvu trenersku sezonu i svoj temperament koji je odmah uočljiv. 

“Snalazim se jako dobro, ja sam uzeo najveći klub ovde, tj. najveća dva kluba sa najbogatijom istorijom su moj Muangtong i Buriram. Na Tajlandu sam krenuo da pravim svoju priču, eto dobio sam priliku da budem trener prvog tima. Prvo sam radio sa klincima šest meseci i sada sam dobio priliku o kojoj sam sanjao. Lepo sam sam se snašao na početku, verujem da ćemo napraviti dobre rezultate i da ću ostati ovde duže. Trenerski posao je takav da nikad ne znaš šta te čeka sutra, ja sam pozitivac, i što se tiče temperamentna to sam ja, ne mogu da se menjam, volim da pobedim, ne volim da izgubim, kao i većina ljudi, ali nekad se drugačije slavi kada su velike utakmice, kao što sam imao priliku da pobedim u velikom derbiju ovde. To je bila moja druga utakmica kao trenera Muantgtonga i bilo je jako emotivno i važno za mene i klub. Onda se dešavaju proslave, to sam ja, ne mogu da se kontrolišem, ne verujem da će se to promeniti.”, iskren je Đurovski.

Foto: mtutd.tv

Mario Đurovski postao je hit na Tajlandu kada je prilikom jednog pogotka skinuo šorts i stavio ga na glavu. Zbog toga je dobio isključenje na utakmici, a tadašnji trener Slaviša Jokanović mu to nije oprostio već ga je žestoko kaznio. 

“Posle tog gola pojavile su se priče da sam iskopirao Mirka Vučinića, ali ja stvarno nisam nikoga iskopirao, niti sam video taj njegov gol. Tek kasnije sam pogledao kada se sve to izdešavalo, ali nije mi on bio inspiracija. Jednostavno tako jedan ludački momenat…Ono što je najzanimljivije je da par meseci posle toga nisam razgovarao sa tadašnjim trenerom Slavišom Jokanovićem, izvinjavao sam se, međutim, teško je prihvatio tu situaciju, ali na kraju smo pobedili tu utakmicu i to je postao neki zaštitni znak ovde na Tajlandu i od jednog najlošijeg poteza za mene u karijeri, postao je jedan od najboljih kada pogledam unazad i kada vidim da i dan danas ljudi pamte to i šale se na taj način. Jedna na kraju pozitivna priča.”, ističe Đurovski i dodaje:

“Slaviša Jokanović me je kaznio debelo, skinuli su mi veći deo plate, pa se pojavio onda gazda, koji je jako moćan čovek na Tajlandu i rekao je da ćemo podeliti tu kaznu. Ovde je bilo jako interesantno pravilo do pre par godina, jer ako dobiješ dva žuta kartona onda možeš sledeću utakmicu da igraš, ali ti se računa da si dobio tri kartona. I to je čudno pravilo bilo, ali u to vreme je to tako izgledalo. Nikada neću zaboraviti, posle toga smo igrali neku utakmicu i Slaviša Jokanović me je stavio na klupu, kao vid neke vrste kazne i onda sam izašao na teren u 60. minutu i dobio neverovatnu podršku sa tribina, tako da su ljudi iz kluba shvatili da to nije bilo toliko loše.”, priseća se Mario.

I tokom boravka u Vojvodini Mario je imao konflikt na terenu sa golmanom Partizana Vladimirom Stojkovićem. Oni su se međusobno verbalno sukobili, a onda je nakon gola sa bele tačke Đurovski dodatno nastavio sukob tako što ga je ismevao i uperio prst ka njemu.

“Stojketa znam još iz mlađih kategorija Crvene zvezde, on je generacija sa mojim bratom Markom, tako da igrali smo protiv Partizana na Vošinom stadionu, i krenule su te neke provokacije, i naravno posle gola sam uperio prst ka njemu i bilo je tu raznoraznih reči…Sve u svemu posle utakmice sve se to smirilo, sve je to fudbal i nekad se dešavaju tako čudne stvari, a ono što je najvažnije je da sam postigao pogodak i da smo pobedili Partizan sa (2:0).”, kaže Đurovski. 

Mario je otkrio kako je uspeo da zaludi Tajland i da se o njemu stalno priča. 

“Uspeo sam da zaludim tako što sam neke stvari ovde radio spontano, počeo sam da uživam u fudbalu na Tajlandu. Dosta mi je prijao i početak i shvatio sam definitivno da je ova zemlja za mene. Kada pogledam unazad i kada sam shvatio da sam igrao u srpskom fudbalu, ukrajinskom i reprezentaciji Makedoniji sve se svodi na to da su ljudi tražili zamerke, ovde se igra napadački, na gol više, a sam taj tip igrača, ne jak tehničar, ceo život na talentan i uklopilo se. Sve se to spontano izdešavalo dobri rezultati, lepi golovi, majstorije i nekako sam ih time kupio, napravila se ta neka konekcija i ispalo je sve vrhunski. Sa navijačima sam pogotovo našao “žicu” i postalo je neralno, teško je objasniti koliko je tu bilo jako dobrih momenata.”, ističe Đurovski.

Osim njega u tajlandskom fudbalu trag je ostavio i srpski napadač Milan Bubalo. 

“Bubalo mi je kao mlađi brat, imao sam priliku da igramo zajedno jednu sezonu, on je dosta kasnije došao, tako da je glupo pričati o tragu, imao sam tu privilegiju da dođem sa Slaviom Jokanovićem na Tajland među prvima i da osvojim te godine titulu bez poraza. I kad startuješ tako prve godine, napraviš istorijski uspeh, budeš jedan od glavnih igrača, posle toga bude sve lakše.”, kaže Mario.

Foto: mtutd.tv

Jedno od pitanja čitaoca portala BUTASPORT bilo je i koliko može novca da se zaradi za jednu sezonu na Tajalndu.

“Pa sada da pričamo o ciframa…Korektne su cife, ali je jako specifično jer kao u Japanu i Kini mogu da igraju samo četiri stranaca, tj. tri stranca i jedan Azijat, korektno…Daleko su to cifre od novca kao u Evropi u najjačim ligama, ali može lepo da se živi.”, ističe Đurovski.

Mario ističe da nema poroke.

“Iskreno nemam poroke, stvarno nemam. Možda će da zvuči smešno u mom okruženju znam samo brata koji nikada nije pušio, pio…Uvek se desi u životu da neke stvari radiš, da se nešto pojavi, da nekada napraviš neku glupost, ali definitivno nemam poroke.”, kaže nekadašnji fudbaler Vojvodina.

Foto: Ian Walton/Getty Images

Mario Đurovski rođen je u Beogradu 1985. godine. Ipak, on je tokom karijere igrao za selekciju Mekedonije gde upisao 12 nastupa i postigao dva gola.

“Definitivno najlepši osećaj je bio za reprezentaciju Makedonije dve godine. Igrati sa Goranom Pandevim koji je pre svega sjajan čovek, a tek kada zaigraš i treniraš sa njim, shvatiš zašto su neki ljudi na većem nivou, tu shvatiš da mi moramo još mnogo da radimo. To mi je najlepši period, neki osećaj da si došao do nekog nivoa, u smislu velike utakmice, protiv velikih igrača, ozbiljna organizacija, stadioni, putovanja…Tu se stvarno osetiš kao pravi igrač, taj period nikada neću zaboraviti. Želim da napomenem da sam ja isključivo prestao da igram za reprezentaciju kada sam došao na Tajland iako sam tada dobio tri poziva da igram u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo tada, međutim nije bilo moguće, jer na Tajlandu nije bio FIFA raspored, nisam mogao da propuštam 10-11 utakmica godišnje, klub mi nije dozvolio. Ostaje žal što nisam više igrao za Mekedoniju.”, ističe Đurovski.

Makedonija je ove godine uspela da izbori plasman na Evropsko prvenstvo prvi put u istoriji. U grupi će biti sa Holandijom, Ukrajinom i Austrijom.

“Naravno da Makedonija ima šanse na EP, kao što sam verovao iskreno posle promene sistema takmičenja na EP da imaju šanse da se plasiraju. Najdraže mi je zbog Gorana Pandeva koji igra samo zbog toga, sa kojim sam i dan danas u kontaktu, dobar mi je prijatelj i zbog njega mi je mnogo drago. Ostaje žal što se Srbija nije plasirala, ja se osećam kao Srbin, ipak sam rođen u Beogradu, odrastao sam tu, vezan sam za Srbiju i Beograd, ali isto tako kratko vreme koje sam provodio u Makedoniji ostalo je urezano u mom srcu.”, rekao je Mario. 

Foto: mtutd.tv

Đurovski je za kraj razgovora imao i poruku za mlade fudbalere.

“Poručio bih im da pre svega rade na sebi fizički, da se posvete svom telu, to je jako važno u današnje vreme, i da što ranije upoznaju svoje telo. Ja sam odigrača koji je do svoje 26. godine bio jako lenj, radio sam, ali ne dovoljno i onda sam tek polako što je normalno, jer sam kasnije sazreo kao ličnost, upoznavao svoje telo i shvatao koje stvari trebam da radim da bih imao prednost na fudbalskom terenu. Pored talenta, naravno da je jako bitan i fiziči rad, ali treba imati i sreće pored znanja, svesni smo koliko je talenata propalo, ali opet po meni u današnje vreme je jako bitno poznavati svoje telo, raditi na tome, plus talenat i malo sreće to je dobitna kombinacija. Uvek verujem da Bog da sve vidi i da će uvek doći prilika.”, ističe Đurovski i dodaje:

“Živimo u ludom vremenu gde se priča samo o biznisu, to kod mene nikada nije postojalo, ja sam isključivo igrao iz ljubavi i nikada nisam razmišljao o novcu. To pričam do svoje 26. godine čak i tada prelazio uzimao novce i dalje sam se fokusirao na igru i uživanje nego na novac. Mislim da je to jako važno pogotovo za današnje klince, ja sam odrastao sa majkom i bratom i nisam imao tu figuru pored da me uputi i otvori neki novi put, tako da sam bio sam na svome. Jednostavno moraš da radiš na sebi, da uživaš i da se nadaš da ćeš sutra iskoristi šansu koja ti se ukaže.”, zaključio je Mario Đurovski razgovor za naš portal.

Izvor: BUTASPORT

About The Author

Related posts